Sociologija obrazovanja
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 6 | Nivo: Filozofski fakultet Novi Sad

Uvod
Jedan razuman i human sistem vaspitanja i obrazovanja mora da zadovolji sledaećih pet uslova:
Drugi zadatak vaspitanja i obrazovanja se vidi u pripremanju mladih bića da preuzmu neku od postojećih radnih uloga. Da bi se dobro obavljala neka postojeća radna uloga, nije potrebno nikakvo poznavanje ideja, verovanja i vrednosti: škola stvara stručnjaka koji će biti sposoban da se uklopi u savremenu podelu rada.
Treći zadatak vaspitanja i obrazovnja se satoji u stvaranju vrednosne svesti ili svesti mladih bića. Ne valja ako jedan vaspitno-obrazovni sistem stvara jake stučnjake i slabe ličnosti. Danas se može sresti jako mnogo stručnjaka, ali zato malo vasitanih i obrazovanih, to jest kulturnih ljudi. Ima društava koja hrabrost stavljaju na vrh, pa onda hrabri ljudi imaju najvišu cenu; ima društava u kojima je vrhovna vrednost čast, pa su časni ljudi na najvišoj ceni i uživaju najviši ugled; ima društava i kojima je odricanjeod ovozemaljskih dobara najviši ideal, pa su bogataši bića dostojna prezira; ima društava u kojima se znanje i sposobnost najviše cene i nagrađuju, pa su razumni ljudi prve ličnosti takvog društva; ima društava u kojima je vlast i moć ono bitno, pa su moćni ujedino i ugledni ljudi. Ako u društvu postoji vrhovna vrednost, onda nužno svaki pojedinac vidi i nalazi smisao svoga života u ostvarivanju te vrednosti. Smo tako svako može da zna šta valja da čini, a šta ne.
Četvrti zadatak i smisao vaspitanja i obrazovanjajeste razvijanje mogućnosti svakog pojedinca: intelektualnih, moralnih, društvenih, kulturnih. U mladu dušu se ne može izvana uneti ništa što ona ne bi u obliku sklonosti već sadržala. Ljudsko biće uči svesnim, a i nesvesnim putevima. Zato učitelji mladih bića moraju mnogo toga znati, ali još više umeti. Znati rešavati tehničke probleme nije isto što i umeti ljudski živeti.
I na kraju, peti zadatak jeste odnos vaspitno-obrazovnog sistema prema izuzetnima, darovitima i genijama. Pojedinca treba postaviti prema njegovoj prirodi, da bi ona dala sve od sebe. Tako će proces vaspitanjai obrazovanja biti ne samo proces učenja, već i proces odabiranja najvrednijih. Ako se to ne desi, genije može dase rodi, ali ne može da se razvije.
Predmet sociologije orazovanja
Sociologija izučava društvene odnose kao objektivne činjenice. One su socijalne, ali mogu isto tako biti i kulturnr, ekonomske, istorijske, političke, psihološke, obrazovane. Posebne sociologije se zanjih interesuju prvenstveno zato što su društvene. Sociologija obrazovanja, kao posebna nauka, snažno je povezana sa problematikom opšte sociologije. Ona obrazovanje proučava kao društvenu instituciju, njegovu ulogu u društvu, uticaj na drugeoblasti društvenog života, a istovremeno proučava uticaj društvenih uslova na razvoj i funkcionisanje obrazovanja i društvene odnose koji nastaju unutar obrazovanja kao svojevrsnoj društvenoj sredini.
Delokrug sociologije obrazovanja obuhvatao bi sledeća pitanja:

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]